Uopšteno posmatrajući Evropska komisija predlaže novi zakon, ali Parlament i Savet zapravo ga donose. U nekim slučajevima, Savet može i da nastupi samostalno. Ostale institucije takođe imaju svoju ulogu.

Glavni oblici pravnih akata koja se donose su uputstva (directive) i uredbe.

Uputstva su obavezujuća za države članice u smislu određivanja cilja koji se mora ostvariti, ali je na vladama država članica da izaberu najbolji metod za ostvarivanje tog cilja. Uobičajeno je da se državama članicama daju jedna ili dve godine da primene uputstva, ali ona ne moraju uvek da se odnose na sve države članice. Stupaju na snagu onda kada država članica objavi svoj akt u službenom listu, ali to mora biti u roku koji je propisala Zajednica.

Uredbe imaju opštu primenu i odnosi se na sve subjekte na teritoriji Unije i po tome je zapravo slična zakonu u nacionalnom zakonodavstvu.

Pravila i procedure za donošenje odluka na nivou Evropske unije se nalaze u osnivačkim ugovorima. Svaki predlog za novi zakon bi trebalo da se odnosi na poseban član osnivačkog ugovora i zapravo predstavlja pravni osnov za taj predlog. Tako se određuje i koja pravna procedura mora da se sprovede. Postoje tri glavne procedure: saodlučivanje, konsultovanje i saglasnost.

Saodlučivanje

Ova procedura se danas najčešće koristi za donošenje većine zakona. U ovoj proceduri Parlament i Savet jednako koriste svoju zakonodavnu moć.

Ukoliko se desi da Savet i Parlament ne mogu da se dogovore po pitanju predloženog zakona, takav neće biti ni donešen. Ova procedura podrazumeva dva uzastopna čitanja u svakoj od navedenih institucija. Ukoliko je nakon ovih čitanja postignut dogovor, zakon može biti donet. Ukoliko ne postoji saglasnost, predlog će biti stavljen na uvid komisiji za usaglašavanje koja se sastoji od jednakog broja predstavnika Saveta i Parlamenta. Kada ovaj komitet postigne dogovor, taj tekst se ponovo prosleđuje Parlamentu i Savetu kako bi na kraju mogli da usvoje novi zakon. U praksi je sve ređe konsultovanje pred komisijom za usaglašavanje i većina zakona se usvaja saodlučivanjem već nakon prvog ili drugog čitanja. Ovo predstavlja rezultat dobre saradnje ove tri institucije: Komisije, Saveta i Parlamenta.

Za više informacija posetite sajt: http://www.ec.europa.eu/codecsion

Konsultovanje

Procedura konsultovanja se koristi u sledećim oblastima: poljoprivreda, porezi i konkurencija. Na osnovu predloga Komisije Savet konsultuje Parlament, Evropski ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona. Na osnovu procedure konsultovanja Parlament može da odobri predlog Komisije, odbaci taj isti predlog ili da traži amandmane. Ukoliko Parlament traži amandmane, Komisija će razmotriti promene koje Parlament predlaže. Ukoliko odluči da prihvati neku od predloženih izmena, poslaće Savetu izmenjeni predlog.

Na kraju, odluka ostaje na Savetu koji onda ili usvaja izmenjeni predlog ili traži dodatne izmene. Ovom procedurom, kao i u svim drugim, ukoliko Savet uloži amandman na predlog Komisije onda to mora biti jednoglasno podnet amandman.

Saglasnost

Ova procedura podrazumeva da Savet mora da dobije saglasnost Parlamenta pre nego što donese neku važnu odluku. Ova procedura je ista kao i u slučaju konsultovanja, osim što sada Parlament ne može da da amandman na predlog: može ili da prihvati ili da odbije predlog. Prihvatanje predloga podrazumeva apsolutnu većinu od ukupnog broja glasova.

Ova procedura se koristi kada su u pitanju dogovori sa drugim zemljama, uključujući i dogovore koje se tiču pristupanja novih zemalja Evropskoj uniji.